Utorak, April 18, 2017

vrba

Sutra je 19. Na to bi bilo glupo bilo sta dodati...

I sam znas da je malo momenata kojih se secam da smo delili pre svega ovoga. Jedan od najjacih jeste bio onaj kada sam te pitala da li ti treba pomoc oko 19. Secam se tvog neprijatnog cutanja i izricitog "ne". To je bilo toliko jako, da se celim svetom rasirio cunami tvoga odgovora. Rekao si tada da je to to i da tu nema sta da se doda. Ni tada, kao ni sada nisam imala losu nameru. Htela sam da pomognem. 

Kada pricas o 19. koristis zamenicu "mi". Govoris o svemu sta je prosao sa takvim saosecanjem da sticem utisak da si ti umesto te male duse preziveo svaki deo njene patnje. Tu ste u stvari vas troje. Ne znam taj osecaj. Ne mogu sebi da zamerim, jer imam objektivni izgovor, ali sam danas pomislila da bih zelela da znam. Moje telo to nije dopustilo.

U bihervijalnoj psihologiji prekrstene ruke govore da covek zeli da se zastiti. Ne znam da li si primetio, ali ja sam svo vreme tako stojala... Gledala sam tvoj korak, polozaj cigarete u ruci, namrsetno lice i mozda, kao retko kad u svom  zivotu, slusala. Ti tu pricu znas, necu je ponavljati.

Jedino sto mogu da ponudim je da te u svojim mislima sutra drzim za ruku. Ne znam da li bi to zeleo. To sutra ste vi, vas troje, tvoje mi i tvoja dimenzija.

Danas dok smo stajali zagrljeni i cutali, imala sam potpuni osecaj pripadanja i zastite. Bio si nezan vise nego inace... Bio si pun saosecanja i ljubavi. Nadam se da sam uspela da vratim istom merom. Nadam se...

Hvala ti za danasnju pticu na dlanu, hvala ti za "znam" kada sam rekla da je to za mene sve u sadanjem vremenu... Hvala ti sto postojis, sto si svakim danom sve vise i vise deo mog sveta, sto si lepsi i pametniji... 

 Koordinata pocetka zivota je 0. Po svim osama, a svaki sledeci korak je rastojanje mereno od nje. Ti si moj sistem resetovao na nulu i ponudio nov pocetak... Mada, mislim da sa tobom ne postoji point 2, samo apsolutna beskonacnost...

S tobom sam sutra, ako ti trebam, a ako ne, tu sam, cekam, sta god i kako god imao potebu  nesto da ti dam.

p.s. Bolelo me je glumljenje stranaca danas... Ali mozda je bolje tako... 

 

Laku noc [Odgovori]

Glumili smo strance ali znam sta je sve bilo u ruci kojom si me dotakla kada sam odlazio. Znam da je bilo sve. Nema veze sto nisi mogla, nisi morala nista da kazes. Vise je nego dovoljno, sve sam cuo. Hvala ti.

Danas je godina, stoji na plocici. Promenili smo se oboje. Secam se ljudi onda, rasporeda. Pocetak je bio tezak, cista nula. Dobio sam sto sam trazio i zadovoljan sam. Sada zajedno neke stvari ucimo i radimo. Nekad nije fer. Vise nego iko si spremna za sutra. Ako nisi sigurna pustices me da pocnem, zavrsices sama. Mislim da si naucila kako ovo funkcionise, svakako i ja sve cesce pustam tebe kada treba.

Sutra je nova godina i pocinje u velikom stilu. Novi pocetak mozda tezi nego prethodni. Vreme ce pokazati. Vreme ce nam sve pokazati.

Smesno je to, vreme. Jedina stvar koju najvise zelimo. "Univerzum bira pravo vreme.." Sarkasticno sam rekao da nije mogao bolje. Verovatno i nije, odabrao je najbolje vreme. Tajming... savrsen.

Ja zelim da ti ispricam tu pricu, zelim svaku da ti ispricam. Ali mozda oboje nismo hteli danas...

Vrba. Sa dva sunca? Mesec i pas. Americki stil. Nema svetlo ali ima mesto. Fotografija ili slika? Nije svestan, a kao da odavno sve zna, kao da je predvideo.

3 min ago... Mozda ne mozes.. evo ga iskoci poruka :)

Desno sam.

Comment by Pink (04/18/2017 22:12)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me